Dlagi dluze Jovo (III. dio)
Igla – ko će pogodit vise kletenizama Ja opet jedva cekam da iznova ti pisem. U mojoj kuci svasta se događa. Naj veselije je kad nam dođe teta koja ladi u skoli. Ona uvijek liepo plica. Lazlicite plice, a najvise o skoli. Koja da su male place, da su opet manje i da sve su manje.
{jathumbnail off}A da lade sve vise i da djeca su sve gola i sve gola. Da niko nema kuna i nicega. Opet je nesto bila ljuta ne tebe. Skolo je psovala, ali slecom ona nikad ne psuje. Zato moj tata opet je. Mlvicu. Kloz zube. Da ja ga ne cujem.
Jucel je teta opet bila kod nas. Bilo je veselo kao kad gledamo Splajca. I jos bolje. Teta je lekla mami da hoce li iglati jednu novu iglu. Mama je pitala da koju. A onda je teta lekla da ko ce pogodit vise kletenizama. Odmah sam se setio tebe. Znam da ti u tome si naj bolji. Nisam smio to leci jel tata bi se naljutio. On je otisao u sobu, a mama i teta pocele su iglu. -Bloj jedan-lekla je teta-slovo. Mama je odmah lupila-kvacica. Obe su plasnule u smeh. Kad su plestale iz sobe cuo se tatin glas. -Cujem vas, cujem-i on se davio od smjeha. –Idemo dalje-lekla je teta. Mama je lekla ogledalo. Teta odmah ispali-pljuc. Svi opet su se smijali. I ja. Iako nisam kuzio. Sad je teta lekla Dzudit, a mama je odmah dodala miklofon. Opet smeh. I meni su posle suze. Molali smo malo plestati da se odmolimo. Dosao je i tata. –Koja dobla igla, jebate! I ja iglam-vikao je. –Dlzavna matula-leko je tata. –Glupi plofesoli-luknuse obe u glas. –I teska pitanja-plomlsi teta. –I pametni ministlant-doda jos mama. –Kleten-veselo ce tata. Ja sam tek sad nesto skuzio. Bio je ulnebes.
-Vijece za hlvatski jezik-sad je bio led na mamu. –Zatvoli baglu-vikao je tata. Teta je gledala i smijuckala se. –Biskupi- veselo ce ona. –Nemaju pameti-smijala se mama. -Znanstvenik-tata izbeci oci. –Stulkopel-teta je veselo cupkala po bolavku. Ledale su se lijeci i svi su znali sve. Vikali su i smijali se ko deca u vlticu. Mocvala-opasni komalci, clkva-slednji vijak, manje place u skoli-ostavka, malo sutla-opet ostavka, pokvaleni odgoj-balba bez kose i teta iz onog lazleda na teveliziji, akademici-bagla neladnicka, plolacun-velika lupa u ministlanstvu, polugodiste-nema zaklucivanja-djeca ne uce, clkva-ni sekunda vlemena, znanstveni ladovi-plopuh-nista-nula-zelo…i jos svasta su nablajali. I umilali od smeha.
I onda se tata pliplemio za decji ploglam. Nestlpljivo je gledao onaj oglomni dosadni sat. A onda je klenula slika i zacuo se Splajcov glas. –Dobal vecel, postovani gledaoci-ja sam blzo zacepio usi jel tata je odmah plasnuo od smjeha. –Sta ce smislit vecelas, jebate?-tlesao se tata. Splajc je plicao i plicao, a tata se smijao i smijao. I mama i teta iz skole isto. A onda je nastao plavi ulnebes. –Lejting je ploglasen smecem-tata je napeto iscekivao sto ce sad biti. Stlopostao se na palket od ulnebesa kad cuo je da to je bezvezalija. I da to nista ne znaci. Za Hlvatsku. Onda je onaj glavni balba lekao da to je u stvali doblo. Samo to tleba malo bolje kuznit. I da tleba kupit nove gume. Jos plicao je puno viceva pa svi su se kasnije smijali. Na teveliziji. Bili su puno veseli i ladosni i doblo laspolozeni. Zbog lejtlinga. Tata ovog puta nije se smijao. Uhvatio se za glavu i vltio je u nevjelici. –Jebate, kletena. Ovo je cudo. Ovi su skloz ludi. Kleteni nesposobni.
Onda vidio sam i tebe na teveliziji. Odmah bilo mi je lakse jel dlago mi je bilo da i tvoji plijatelji plavi su kleteni. Zato nista se ne bojim. Tata se jos dlzao za glavu, ali on to ne lazumije. Zato se i pleplasio. Kad je malo glup. Pa ne kuzi da nam je u stvali doblo. Kad plopadamo. I da ce nam biti jos puno bolje. Jel se ti i tvoji plijatelji blinete za nas.
Tvoj mali Ivica
