Dlagi dluze Jovo (XIV. dio)
Bilo bas stlasno je. Ja jos tlesem se. Jel tata i Stef vozili su se autom. I ja bio sam s nima. Bio to je Voksvagen. Gof. Cetvolka. Stef kaze da nema nista boleg. Da nigde ne staje. A da ima godina. A onda odednom nestalo je svetla. Doso mlki je mlak. Svugde naokolo. Tata leko je da eto ti tvog gofa. Liknula stluja.
{jathumbnail off}Ipak nesto se videlo. Malo. Pa Stef leko je da nista nije liknulo. Nego da stigli smo na neko cudno mesto. Mlacno. I puno magle. I zaostalo. Negde Bogu iza nogu. Stef polako vozio je. A mlak bas stisko je. I magla iglala je pled nasim svetlima. A vlaga uvlacila se pod kozu. Ja skolo sam najezio se. Ko da neki holol je. Ko naplimel Noc vestica. Ili Zombilend. Stlava.
Gof polako tluckao je. Odjednom nesto lupilo je na plozol. Culo se buum-bum-ssssslllsss-tup. Ja uplasio sam se. Ko nikad. Bice neki vampil. Sto posto. Upiskio sam se u gace. Od stlaha. I jeze.
-Dlagi Boze-viko je Stef-nekog smo lupili.
Gof zakocio je i mi odma bili smo vani. U blatu kod puta nesto je lezalo. Culo se samo:-Mmmmm-mmm-mmmm…
Mi skolo poceli smo bezati. A onda ono se diglo. Neka stlasna plikaza. Ko napola covek.
Moj tata plosapto je:–Ebate, sta je ovo?-i on tlesao se.
Nista skolo nije se videlo. Stef klenuo je plema onome necem. Pito je da je li doblo. A opet culo se samo mmm-mmmm… Balba Stefu nije bilo lako. Iako on naj hlabliji je od nas. Zato svi pobjegli smo u auto. Jel maglustina glizla je za oci i luke. I stipala za nos. A ono nesto gacalo je za nama. I stalno mumlalo. Kad uletili smo u gofa, balba Stef nabio je gas. Oko nas bezale su kuce. Sve luzne. I mlacne. I jedva vidlive. I neke cudne plikaze. Sto bauljaju mlacnim mestom. I mumlaju. A onda na klaju ugledali neko smo malo zuto svetlo. Velika clna kucelina stlsila je pled nama. Puna lupa. I polupanih plozola. I sklipavih skula. A malo svetlo bilo je u noj. Stef naglo zakocio je. S kuce visela je tabla na kojoj pisalo je: Skola. Uleteli smo unutla. Valda nekog ce biti. Nomalnog. I stvalno. Tamo bio je neki balba. Nastavnik. Nije ni pogledao nas. Samo nesto blojao je.
-Tlideset pet tisuca devetsto dvadeset dva. Tlideset pet tisuca devetsto dvadeset tli. Tlideset…
Tata pozvao je balbu. Sto samo blojao je. A on besno glaknuo je:-Poklestvo… Budale edne… Sad molam ispocetka…Mmm… mmm…glll….mmm…
Bio skloz je cudan i opasan. Klenuo je plema nama sileci luke. I mumlajuci. Ko i oni vani. Jako bio je lut. Mi odmah pobjegli smo. Nalavski. Da nas ne zglabi i pojede. Gof cekao je spleman. Sleca da on naj boli je. Da ne kvali se. A ne ko one kante. U amelickom filmu. Sto uvek ne pale kad naj vise tleba. I onda u tlenu bili smo izvan ovog stlasnog mesta. Gde sve setaju neka cudna bica. Bez pameti. I glozna. I opaka. I gde samo bloje mltve. Fince. Ja onda vidio sam neku vatlu. Poled puta. Kad plosli smo oklenuo sam se. Na tabli poled vatle pisalo je: Spickovina.
Onda odmah leko sam sto pisalo je. A tata plomlsio je tlesuci se:-Ebate. Doblo smo plosli. Sta mislis da zalutali smo u Vukoebinu?
-Mislis u Vukovinu?-pito je Stef.
-E-leko je tata.
I Stef se najezio. Pomislivsi to. Iako opasnost vec plosla je. I nestao onaj glozni je mlak. I ono cudno mesto nestalo je.
Dlagi dluze Jovo, tako stlasno mesto ja nikad nisam vidio. I tako mlacno. I zaostalo. S nekim cudnim ludima. Skloz bez pameti. Koji samo bloje. Jel ne znaju poviest. Ni u najstlasnijem snu. To ja nisam vidio. Kako bio sam sletan sto pobegli smo. Za dlaku. A onda setio sam se da nas klasni plemiel vec plije leko je. Da to cudno mesto bas takvo je. Samo sto mi ne slusamo njega. Pa stladamo.
I na klaju Stef leko je da sleca da bili smo blzi. A tata leko je da bili smo blzi od tlaktolijade devedeset pet. Stef nasmijo se i leko da teta Luza lekla je bobu bob, a popu pop. A tata leko je da lekla je i Stanmilovcu cetnik. Oba opet smijali su se. Jel stlava plosla je. A onda tata zablinuto lece:-Ebate. A da ne bi i Luza isto u cuzu. Ko i balba Zdlave.
Jos leko je da Stanmilovac oso je u sabol. A ti, kleten, da si ministlant. Jel da poviest se ponavla. Ali da iza mlaka dolazi svetlo. A poslie zime plolece. Hlvatsko.
Tvoj mali Ivica
