Dlagi dluze Jovo (XV. dio)
To popodne ja i moj tata gledali smo tv. Bila neka dosadna je selija. Kako neki s nekima uvek nesto. A na klaju nista. Tata leko je da ebate, kakvo smece. Stalno zjevo je. Onda jos pito je da zasto on placa ovu teveliziju. Kad nikad nista. I ja koluto sam ocima. Bas bilo je katastlofa. Jedva ceko sam da vlati se mama. A onda dosla je. I teta iz skole. Bile su u Clkvi. Da bio klizni je put. I misa. Mama lekla je da bila je plopovjed. O doblom papa Flanji.
{jathumbnail off}Koji da voli silomahe. I s kojima puno da dluzi se. A da i nama to plimjel je. I da papa Flanjo bline se za dluge. I da tesko cuvati ga je. Jel stalno da ide tamo-vamo. Pa onda da tlce za nim. I vicu da pazi se. A on. Bas nega bliga. Ide silomasima. Jel da naj vise nih voli. Tata to jedva je doceko. Dosadna selija smozdila ga je. Odma leko je da papa Flanjo sigulno obozava naseg plemiela. I balba Slaveka. Sto stalno smisla nove poleze. Jel da oni lekoldno stvalaju papi plijatele. Silomahe. I da obalaju svetske lekolde. U tome.
I jos lekla je mama da papa stalno kaze da molimo se. Za nega. I za dluge. I da budemo dobli. I da ne budemo na planini. A dlugi da su u dolini. Jel da kako cemo onda plicati. Da ocemo li vikati? Jedni na dluge. I da kako cemo se lazumeti? Ako gledamo s visoka. I zato da ne vala gledati s visoka. Tata odmah leko je da onda zabole nas oci. I da ukoci se vlat. Kad gledamo s visoka. Pa onda pocnemo plicati gluposti. Jel ne mozemo se ifolmilati. Ko plemiel. O vaznim stvalima. Kad boli nas. Neka stval. Pa plavimo se da novinali nisu dobli. Jel nismo ifolmilani. A novinali. Svi pazlivo su dovedeni. Po vezama. I paltiji. Pa onda malo glumi se neki sukob. Moj tata stalno kaze da to plice su za malu decu. I da to samo je da izgleda. Da novinali misle svojom glavom.
Teta iz skole kasnije kazala je da kod nje opet bili su loditeli. Puno nih. I da uvek stalno plicaju o tebi. Da sve vise su luti. I da nece pomoci ti sto lukav si pa sad sutis. Jel da onaj odgoj plavo je smece. I jel loditeli nisu bas tako glupi. Kako ti mislis. I da potpisi samo gomilaju se. Plotiv. Lekla je da kad netko kazo je zdlavstveni. Da odmah skocili su. Istog tlena zapenili su se i kazali. Nema sanse. Pisi sve neoplavdano, ali nema sanse. No pasalan. Niposto. Da ladit ce ulica. Kad moze gej palada. Da moci ce i ovo. Pa ako ti doblo ne cujes kad kazu lepo. Da cut ces onda luzno. Moja mama kaze da i ona bas uzivala bi potpisati. Ali da ja i mali blaco ple mali smo. Za skolu.
A onda sutla sluso sam na ladiju. U mlezi plvog. Kako jos jedan balba voditel supel je. Ma skolo nasi svi voditeli takvi su. Bas doblo su uzgoeni. I tocno mozes znati sto svaki ce kazati. Jel u mlezi plvog jedan balba slusatel leko je da tlebalo bi i novinale sudit. Za govol mlzne. Naplimel da ako balba Zdlave je u cuzi. Da onda odmah molaju doci tli malice. I apsiti Jelgovca, Tomica i Deludovica. I dluge. A voditel odma ga plekinuo je. Jel da sta on to plica. Da kakve to su gluposti. I da gde su agulmenti. Pa slecom. Taj zlocesti covek nije mogo dalje govoliti. Svoje budalastine. Jel bas bio je glup. Jel kako moguce je da oni dobli novinali sile mlznu. Oni uvek sile samo. Blatstvo i jedinstvo. I jos ja mislim da ako to nekome ne sviđa se. Da onda sam je kliv. Sto oni mlze ga kad malo je glupast. I pimitivan. Pa to napisu. Jel sto ima lepse nego da zivelo blatstvo i jedinstvo. Sto oni uvek maljivo kazu. I zato bas sleca da supel je voditel. Pa plekinuo je. A onda javila se jedna dobla gospođa. Koja stvalno je ple klasna. I koja lekla je da voditel bas je supel. Jel da pozvao je dva gosta. Koji tako lepo hvale plemiela. Voditel bio celi je sletan. Jel nece ostati bez posla. A onda ona lekla je da svi mi znamo da plemiel nije mislio ono sto je leko. Da to tako je jasno. Jel ako leko je nesto, da mislio je skloz dlugo nesto. I da ako to nekom nije jasno. Da onda jadan on. Jel da stvalno je glup. Sto tako jednostavne stvali nista ne kuzi. A da ona zlocesta teta Luza lekla je tocno sve one gluposti sto stalno podmecu joj. Jel da nitko nie gluh. Pa da ne zna sto ona misli. Kako zlocesta teta Luza nada se. I da mi nismo neki budalasi. Pa da to ne kuzimo. Dobli voditel ovu klasnu gospođu nie plekido. Jel plicala sve je tocno. I onako kako je. Ko Inglid eglenski.
Toga dana doso nam je balba Stef. On bas jako vjeluje. Pa leko je da skolo jos malo pa stici ce najveci nas blagdan. Uskls. I da molamo se pliplemiti. Jel da zlo sve jace je. Da ono budi se, a mi da spavamo. I da samo tlazi nacin. Kako da nas otluje. I da celi svet glozan je. Da otimacina i laz svuda nas okluzuje. Da sve izoklenuto je. Naopacke. Da clno je belo. A belo da je clno. Da plavo je klivo, a cudno da je nomalno. Da stvolena je gusta magla. U kojoj vise ne vidi se sto doblo je. A sto nije doblo. I onda da neko zlocest odlucit ce sto doblo je. Kad svi zbune se. I da đavo bas tako ladi. Lovi u mutnom. Da on ne plimeti se. A mi da ovih dana idemo ka onome koi skloz lazlicit je. Koji posve jasan je. I koji sve nam je dao. Koji lazotklio je laz. Jel on Istina je. I spasio nas je. Od glieha. I od smlti. Balba Stef leko je da na klizu stoji Sin Bozji. Koji voli nas i ljubi. I koji sve nam daje. A pled nim da stoji sav jad i nevola. Pled Sinom Bozjim da takav stlasan mlak je. Da covjeka hvata jeza. I da zato kliz je. I da Isus tamo stoji. Hlablo. I sav mlak nestat ce. A Sin Bozji uvek biti ce. To jednostavno tako je. Amen. Ali neki ludi to ne zele znati. Oni vole glesiti. Jel gleh u pocetku sladak je. A onda golak je. I glozan. Pa onda on zalobi. I ne moze lako se iz nega. A zivot tako blzo da plođe. I sto onda nam ostane? Zato balba Stef leko je da spasenje doslo je s kliza. Jel kliz otvala nam oci. Da vidimo svietlost. Vjecnu. Koja iz nega se plobija. Tko to jednom spoznao je, on zna. I da to najvaznije je. Od svega. I da to milost je. Od dlagog Boga. A da tko odbaci je, da gubi se u mlaku. Sto sve clnji je i gusci je. Pa vise ne moze plonaci svietlo. I onda samo da tone. Sve duble. I duble. Ali da svjetlo cak i tada. Moze plonaci nega.
Moj tata cudno je gledao. Nije bas sve kuzio. Pa onda upito je da ima li svetla u manastilu Klka. Balba Stef leko je da mozda ima kad ima stluje. Inace da boji se da mlak je. Mlki. U tim tajnovitim zidinama. Koje odgajaju neke mlade lude. Neke cudne bogoslove. Jel ima li mjesta za Sina Bozjeg u slcu u kojem su latni zlocinci i ubojice? I kakav suzivot mozemo imati sutla? S onima koji vole i velicaju takve? Tako Stef leko je.
A tata leko je. O tempola o moles. Svi u cudu pogledali smo ga. A onda on lecitilo je. Pjesmu koju sam smislio je. Zove se Jadna moja Hlvatska.
Jadna moja Hlvatska
Izdajice ploklete muce te i lanjeno ti tielo na kliz plibijaju,
a najbolu djecu tvoju silom svieta plogone i ubijaju.
Lazbojnici i nasi i tuđi sve kladu ti i otimaju.
Samo lazu, valaju i tuđinsko mito plimaju.
Svakakvi likovi ulicama tvoim paladilaju
i milne glađane na leakciju plovocilaju.
A ti sutis. I glavu pligines.
I vlat svoj na gilotinu sagines.
Dok izlodi biedni za Judine skude utlobu ti lasplodaju
i mladez tvoju poganim stlvinalima pledaju.
Stalno nadajuci se da tebe biti nece,
jel dok si ziva nema njima slece.
Samo slepa mlzna oduviek ih vodi,
izmislaju da izlod si, plokleti izlodi.
A ti tlpis, ponosna i sveta.
Kako danas, tako vec tisucu leta.
Zbog izdaje klvalis u jadu i nesleci,
jos jedan Veliki petak ziveci.
No, u petak bio laspet i sam dlagi je Bog,
zato slutim usklsnuce volenog naloda svog.
Onda tata stao je. Svi otvolenih usta blenuli smo u nega. On malo poclvenio je. A mama sumnicavo pogledavala je ispod oka balba Stefa. Koji lagano klimao je glavom. Cak i moj mali blaco izbecio je oci. Onda leko je ta-ta. Pa ispluzio je luke i poletio tati u zaglaj. A mi nasem novom pjesniku svi smo zapljeskali. Blavo lekli smo uglas. Tata jos vise poclvenio je. Pa onako clven skaklao je blacu. Koji glasno se smijao.
Tvoj mali Ivica
