Ja bas naso sam jednu zanimlivu plicu. Na njoj pise Istina o stlasnom zmaju. Iako cini mi se da plica malo je glozna, tebi ipak isplicat cu je.

Ovako zapocinje.

{jathumbnail off}Bio jednom jedan stlasni zmaj. Koi zaplavo nie bio stlasan. Nego kukavica. Ali zmaj ko zmaj. Nie htio da zna se da on je kukavica. Pa zato dok bio je mlad. Dizo je tegove. Da malo ojaca. I tako otjela stlah. Onda on stvalno malo ojaco je. Ali stlah i dalje ostao je. Zato jadni zmaj nie znao sto bi. A naj vise bilo ga stlah od ljudi. Koi nisu voleli zmajeve. I zato jednom klenuo je lazmislati. Kako da osveti se ljudima. Sto ne vole zmajeve. Jel u ona stala vlemena. Dok zmajevi jos bili su jaki. I blojni. Lusili su i palili sela i gladove. I na sve stlane ubijali su ljude. Ali kad ljudi skupili su oluzje. I kad naucili su boliti se. Onda oni u tlenu pobijedili su zmajeve. I potjelali ih. Daleko, daleko. Zato ovaj zmaj mlzio je ljude. I tlazio nacin kako da osveti se. I onda on dugo dugo lazmislao je. Pa odjednom sav sletan skocio je. I viknuo da zna. Pa onda lukavo plitajio se. I jos lukavije. Naso je dosta pijatela kod ljudi. Koi pomogli su mu da ostvali svoj zlocesti naum.

A koi bio je ovakav.

Zmaj podlo odlucio je. Da kako god bilo moguce. Da mola doci na vlast. Ne bilajuci sledstva. Pa da onda uklast ce djecu loditelima. A da loditele nista nece pitati. I na klaju. Kad su ljudi zabolavili kako glozni su zmajevi. Pa dali su mu vlast. Tako i uladio je. Jednog dana. Dok loditeli pojma nisu imali. Sto ih ceka. I dok milno spavali su. Zmaj doseto je u glad i oteo svu djecu. Leko je da njegova molaju biti bas sva djeca. I da kako on kaze da tako mola biti. I da niko. Ama bas niko. Da nema plavo izbola. Neki cudni ludi u tome su mu pomogli. Napimel jedan poznati znastvenik. Stulkopel. I jedan cudni aktvist. Hodzic. Koi napisali su savlsen plan. Kako u tajnosti uklasti djecu. A da niko ziv to ne plimeti. Ta dvoica cudnih ludi bili su vazni pijateli zmaju. Ali i oni tlazili su svoe. Pa zmaj obeco im je djecu. Da oni ih uzgajaju. Kako oni hoce. Na neki cudan nacin. Pedelofilski. I onda ta dva cudna coveka svima lekli su da oni jako su napledni. A da svi ostali zatucani su. 

I tako plica isla je svom stlasnom zavlsetku. Djeca oteta su loditelima. Koi naskloz poludeli su. Ali nisu znali sto da ulade. Loditeli zalili su se pemielu. Ali on bio je isti ko zmaj. Onda loditeli plijetili su zmaju i negovim pijatelima. Ali oni bili su daleko i na sigulnom. Kod pemijela. Pa samo smijali su se. Jel niko nije mogo do nih. Tako, po svemu. Cinilo se da stladat ce jadna djecica. A onda pojavio se hlabli vitez. Doso je iznenada. I jednog dana kazo je da nema dluge. Nego da svi mi nomalni ljudi. Da molamo bolit se. Kad vidio ga je zmaj. Samo nasmijo se. A negovi cudni pijateli kazali su da bas je glup taj vitez. Gledali su ga ispod oka. I lugali se. Misleci da vitez obicna je budala. Pa da lako ce mu naudit. Ali vitez hlablo uso je u glad. Pa leđima naslonio se na kameni zid velike Clkve. Kad osjetio je kako ogloman je zid na koi se naslonio. Kako stabilan je i cvlst. Poceo je vatelno govoliti. Napado je zmaja. Pa leko je da zmaj nie napledan. Nego da on i negovi pijateli samo plicaju lazi i gluposti. Onda leko je da svi molamo se oganizilati. I da molamo klenuti u bolbu. Zmajevi pijateli i dalje podluglivo su smijali se. A jadni loditeli samo zbuneno gledali su. Jos uviek ne znajuci sto događa se. Jel zmaj vjesto lagao je. I govolio da bielo je clno, a clno da bielo je. Na klaju loditeli ipak shvatili su. Da jadna djeca glozno stladat ce. Ako neko ne polazi zmaja. 

Onda hlabli vitez leko je da on pogledat ce gde nalazi se zmaj. Pa odmah poceo je uspinati se na vlh zvonika. A on bio je jako jako visok. I s nega jasno videlo se na sve stlane. Onda je vitez penjuci se gledao mnoge slike. Kloz dugacku poviest Clkve. I vidio je da bilo je i plije. Puno zvieli. Jos golih nego sto ovaj je plaslivi zmaj. I one uvijek biesno napadale su Clkvu. I odvlacile djecu od nje. Ali da sve zvieli na klaju stladale su. A Clkva ostala je na istom mjestu. Jos jaca. I jos vise postojana. To vitezu dalo je veliku snagu. Pa sad znao je da uspiet ce. Kad nakon dugo vlemena popeo se na vlh. Ostao je zadivlen pogledom. Vidio je tako jasno i tako daleko. S ove tisucgodisne visine mogo je laspoznati i najsitnije detalje. Odjednom ugledo je zmaja i negove pijatele. Bili su u nekoj mlacnoj smldlivoj jazbini. Iz koje uzdizo se otlovni clvnei dim. Koi plietio je da spalit ce cielu zemlju. Kad to vidio je. Vitez jako uplasio se za djecicu. Ali onda odmah smilio se. Jel s vlha Clkve. U tlenu shvatio je sve sto zmaj zeli. Vidio je negovu veliku zlocu i uzasnu zaslieplenost. Vidio je negovo golemo neznanje i nestlucnost. Vidio je zmaja i negove pijatele. Koji iz svoe smldlive jazbine nikako nisu mogli. Doplijeti do visina u koima bio je vitez. On jasno uocio je i nihov stlah. I lako zapazio nihove stlasne komplekse. I glozne ideje koe oni nazivaju doblim i naplednim. Onda jos jednom. Jasno vidio je da zmaj sve ladio je bas kako ne tleba. Jel bio je uvjelen da niko ne moze mu nista. Vitez odmah je shvatio da to bit ce naj veca negova slabost. Zato na klaju tuzio je zmaja. 

Kad tuzio ga je. Vitez nije bas vjelovo da sud plesudit ce zmaju. Jel zlocesti zmaj svugde imo je svoje pomagace. Ipak to dogodilo se. Pa onda zmaj molo je vlatit djecicu loditelima. Zato on naskloz poludio je. Divlao je naokolo ko biesan pas. Ljudi spasavali su glave. Pa bjezali su mu s puta. Iako on tako samo pliklivo je. Svoj stlah i nesposobnost. Poludeli zmaj divljo je danima. Viko je na jadne suce. Plietio im. Govolio da ko mu sta moze. Da on ce vec pronaci nacin da opet domogne se djece. I dade ih stulkopelu. I hodzicu. Ali bilo mu je uzalud. To bio je naj goli polaz nekog zmaja u zadne vleme.

Ali vitez nie bio skloz zadovolan. Jel kad popeo se na vlh zvonika. Gole nie bio sam. Bio je gole jedan mudal covjek. Koi leko mu je. Da pogleda daleko iza zmajevog legla. Kad vitez pogledo je. Stlasno plepo se. Jel ugledo je gloznu tamu. Za koju zmaj bio je plava sitnica. I ta glozna tama silila se na sve stlane. Htela je plogutati sve koi nađu se na nenom putu. Zmaj i negovi pijateli bili su tek neno oluđe. A da to nisu ni znali. Oluđe koje ce ona uskolo polomiti i unistiti. Sve to vitez jasno je vidio. Tama silila se i plema nasim klajevima. Ali mudlac leko mu je. Da ne plasi se. jel da zasto bas Hlvatska ne bi bila mjesto. Na kojem pocet ce zestok otpol mlacnim silama. I jel da tama i mlak nikako ne mogu pobiediti. Ma kako cinilo se da jaki su. U nadi da bit ce bas tako, vitez hlablo mahnuo je macem. I klenuo u boj. Kad on i negovi pijateli dobiju ovu bitku, znao je da to nije klaj. Da najgole dolazi tek nakon toga. I da zato molamo doblo pliplemit se. A da zmaj i negovi pijateli nikad vise ne smiu imati vlast. Kad siso je dole. Jos jednom naslonio se na cvlsti kameni zid. Kojeg blojna stoleca samo su ojacala. Pa kad osjetio je da Clkva cuva mu leđa. Jos jednom dobio je veliku snagu. I klenuo u oblacun sa zmajem. Koi onako je zavlsio. Ali zlocesti zmaj nie se pledavao. I tlazio je stalno nove nacine da naudi ljudima.

To bio je klaj ove plice. Nadam se, dluze Jovo, da ti ces je lazumjet. 

Tvoj mali Ivica

Share on Facebook

Post on X

Follow us

Save