Dlagi dluze Jovo XXXII
Tata leko je da nie mu jasno kad odednom izasli smo iz Eulope. I da gde je Sangaj za pelaz u pimitivne klajeve?
{jathumbnail off}Dlagi dluze Jovo,
Balba Stef i teta Mila pozvali su tatu i mamu. Da kenut ce na izlet. Onako malo se vozikat. Bilo kud. Jel da kuci bas vluce je. I dosadno. I da i mole dosadilo je. Mama lekla je da nikako ne moze. Pa tata poveo je mene. Onda sjeli smo u Stefov gof. I kenuli. Sleca da imo je klimu. Pa da nismo skuvali se. Tata pito je da znaju li kud ce. Stef leko je da nema veze. Kud stignu. Onda dugo vozili smo se. Tata ponio je cd od Tompsona. Pa zajedno pjevali su na glas. I teta Mila isto. I ja znao sam neke pjesme. Pa i ja pjevo sam. Tata onda leko je da blavo sine. Da bas gusta gledat me. I slusat. Jel da bit cu plavi. Kad nalastem. Stef smijo se. I onda pito me da znam li koju molitvu. Ja pogledo sam tatu. A on onda leko je: sibaj sine. Ja odma poceo sam: Cvlsto vjelujem u Oca i Sina i Duha Svetoga. Zivotom zelim potvlditi svoj klsni savez s Bogom i tako obnoviti sveti padjedovski zavjet…
Kad cuo me Stef izbecio je oci. Pa leko je tati. Pijatelju svaka cast. Tata samo slegnuo je lamenima. I malo poclvenio. Jel sve to naucila me mama. A ja leko sam da znam jos. Pa poceo sam Oce nas. Pa onda i neke dluge molitve. A onda svi poceli su molit zajedno sa mnom. I bilo nam je bas supel. A ja bio sam glavna faca. Jedino tata koi put je zamuckivo. Jel plavio se da zna svaku molitvu. Ali dobal je bio i on. Jel svaki put izvuko bi se.
A onda tata odednom poceo je cesati se. Kad mi cudno pogledali smo ga on leko je da vidio je tablu. I da pisalo je Svlb. Stef nasmijo se. Pa leko je da nie svlb, nego da pisalo je Slb. Tata odmah ukocio se. Pa leko je kako. Stef ponovio je opet. Slb. A tata pogledo je mene. Pa leko je da kakav ebate slb. Da zal mi nismo u Hlvatskoj. Teta Mila pogledala ga je ispod oka. Onda tata leko je da oklenemo nazad. Ali Stef hlablo nastavio je. On bio je hlabliji od mog tate. Iako tata uviek vise galamio je.
Onda tata opet leko je da oklene nazad. I da nie mu jasno kad odednom izasli smo iz Eulope. Da gde je Sangaj za pelaz u pimitivne klajeve. A Stef nie ga slivio. Nego samo vozio je. A onda pocele su dolazit neke kuce. Po nima bile su cudne zastave. Sa nekom zviezdom. Clvenom. Tata sve bio je uplasenii. Vec viko je da vlacaj se u Hlvatsku. Zglabio je Stefa i leko da ebate, da stvalno oklene auto. Jel da tu mu je mali. Ali Stef nastavio je dale. Ali ni on nie mogo daleko. Jel odednom zaustavila nas policia. I lekla da nema dale. Jel da napled neki je delnek. Onda mi stali smo i izasli iz auta. Onda gledali smo pleko policie. Pa Stef leko je da pogledaj zombie. Ja uslo sam se. I poceo sam se tlesti. Pa upitao sam ga da gdje su. On vidio je da uplasio sam se. Pa uzeo me u nalucje. I leko, vidis tamo. Ja vidio sam nekog malog zlocestog zombia. Koi slicio je na gnoma. I koi uviek je plotiv Hlvatske. Jos od devedesetih, leko je moj tata. A i od plije. I sto ima onog nekog sina. Koi stalno glumi intelekualca. A koi jos goli je od nega. To bio je neki Golsvajn. On plico je da ziveli komunisti. A da ako nekog su poklali da to je ujeo vuk magalca. Onda doso je onaj glozni balba sto tata i balba Stef kazu da najveci izdajnik je. Onaj s bladom i sto uvek laze i klade. I sto plica zloceste viceve o nasem pedsjedniku. I sto niko nece mu nista. I koi zove se Mesic. A bio tamo je i onaj sto isto uviek je plotiv Hlvatske. I sto uviek nesto cmizdli. Te slbima ovo, te slbima ono. Sto zove se neki Milodal. Puzavac.
Tata zapepasteno leko je Stefu. –Ebate, ti si lud. Gdje si nas ovo doveo? Pa ono tamo sve sami su cetnici. Plave cetnicke olgije.
Stef leko je da nie mislio, nego da ispalo je slucajno. Onda tata leko je da molamo blzo u gofa. Pa kenuli smo natlag. Onda tata odjednom leko je da konacno opet Hlvatska. Da opet vlatili smo se u Eulopu. Stef leko mu je da skolo doblo kazo je. Jel da ono gde zalutali smo, da cudno. Ali da i to bila je Hlvatska. Samo da tamo vec odavna nema Hlvata. Da sve pocistili su ih. Onakvi zombii kakve vidjeli smo tamo. Da sve su poklali i poubijali. I popalili. Ciela sela. Pa da zombiji sad to slave. I da zal to moze biti u Hlvatskoj. Jel da kako moguce je da neko u nekoj zemli slavi sto poubijo je nenu djecu.
A tata upito ga je:-Jesi li to leko da to nie moguce nigdje nego u Hlvatskoj?
Stef samo slegnuo je lamenima. Pa tiho leko je:-Izgleda, pijatelju. Izgleda.
Tata samo biesno stisnuo je sake. Onda bacio je pogled kloz zadne staklo. Pa stisnuo je zube i nesto tiho plomlsio. Stlah me i pomisliti sto tada imo je u glavi. Ali jednog dana ne bih volio biti u kozi onih tamo zombia.
Mali Ivica
