Priča o sestrama Petak najljepša je koju ćete danas pročitati: Sve smo udovice, 500 nam je godina i imamo preko 90 djece i unučadi
Foto Duje Klarić/HANZA MEDIA
Šest sestara, djevojačko Petak, iz Klisa odlučile su za Veliku Gospu u crkvi Uznesenja Blažene Djevice Marije, upravo u mjestu svoga rođenja, proslaviti zajedno rođendan. Zbrojile su kako ukupno imaju petsto godina, uskoro će i koju više, a “cifra” nije mala da se ne obilježi, ali što je još važnije, prilika je to da se šira obitelj okupi, da se rođaci još bolje upoznaju.
Zapravo, na ideju je došla njihova obitelj, a one, šta će, kažu, prihvatile.
– Mislile smo otić samo u crkvu i onda sve zajedno na ručak. Ali neka, neka nan se dica nastave družit ka šta to i mi često radimo – govore Kornelija, Marija, Jela, Zlata, Anka i Milica. Kornelija je najstarija, ima 91 godinu, a najmlađa je Milica, uskoro će imati 77.
Kornelija je udana Gabrilo, a Marija je Radman Livaja, ona je od Kornelije četiri godine mlađa, i obje žive u Splitu. Jela Džakula je udana u Klis, bliži joj se 85., Zlata Matić ima 83, a Anka Tafra 79, i njih dvije su u Splitu, dok je najmlađa Milica ostala u Klisu, udana je u Glavina.
Imaju ukupno 19 djece, 46 unučadi, 26 praunučadi, a mogle bi uskoro postati i šukunbabe.
Zbrojili njima tako pet stoljeća, ali one se još osjećaju mlado. Taman stigle iz polja.
– Ubrala san jutros 50 kila smokava – govori sestrama Milica dok se smještamo u dnevni boravak Jelina sina Ante Džakule u Klis-Varošu.
– Nikad van se one nisu posvadile – naglašava Jelina kći Ivanka Jelača, ponosna na složnost koje čuvaju njezina mater i sestre.
– To je jako pozitivna strana ove priče, da bez obzira šta su se udale, taj međusobni odnos, skladnost, nisu poremetile ničin, nisu dozvolile muževima, a nama dici pogotovo, da se iko miša. Jako se lipo slažu cili život, čekaju Novu godinu često zajedno, idu na misu, u poje ko može – ističe Ivanka.
– Jesi se naljutija, reka bi šta imaš, i gotovo – potvrđuje Zlata.
– Je, često se sastajemo, jedne nedilje idemo u jedne, drugu u druge – kažu i ostale.
– Ma, nije bilo dana da nisu razgovarale, baš su specifične – radosna je na tu činjenicu i Jelina unuka Ivana Tomić, koja je s dječicom, Stellom i Franom, došla iz Splita.
– Volimo društvo, volimo se i dobro nasmijat – važan je to dio života Milici Glavini.
– Sve smo udovice, ja najmlađa, a prva ostala bez muža. I on je volija društvo, pa se u našoj kući uvik sastajalo, a sad kad njega nema, i toga je manje.
– Kad se dignen u pet uri ujutro, onda san cili dan zdrava; kad se dignen u sedan, cili dan san bolesna, nisan za ništa – Milica će o svojoj terapiji. A rade i danas koliko mogu.
Znali su mještani uvijek reći: “Eno ih, Petakuše, iđu zajedno u polje, u crkvu…”
– Nas tri smo još u poju – govori Milica za sebe, Jelu i Zlatu koje rade još u svom vrtlu po Klisu.
– Radin ja još i u vinogradu, plijen, navrćen, imamo polje, masline… – nabraja Milica.
– A onda pravite i vino?
– Nisan, sin radi vino, ja pravin grožđe – neiscrpan je njezin humor.
– Mater Mila je rodila nas desetero dice. Dvoje je umrlo odma, a dvoje kasnije. Sin od 2,5 godine i najstarija ćer sa pet. To ti je tad bija meninđitis, nije bilo spasa – kažu sestre.
– Rađalo se onda u kući, mi smo sve rođene doma. Moja mater nije išla u doktora, prvi put tek kad san se ja udala, imala je tad upalu pluća – prisjeća se i Zlata.
– Priča je ćaća da nije Švabo uša u Poljsku da bi bilo još dice – Milica će šćeto-neto, dok joj sestre tepaju kako je ona “najmlađa, a najjača”.
– Mater Mila i otac Mate cili život su radili. Rad nas je drža. Uvik je koja od nas bila za nosit mliko u grad, pomagala materi nosit zelen na pazar, u Sinj i Split – vele.
A puno je zeleni danas i u Jele i sina joj Ante Džakule, ispred kuće brokule, fažoleti, smokve, bajame, pome…, a slika put Splita može stat u kartolinu.
Idemo zato učinit koju fotku slavljenica u polju, isprid 26 struka poma, ravno je pobrojila Jela.
– A kolike li su ti izresle, nikome ove godine nije tako dobro rodilo. Ona van je uvik s ćaćon radila na zemlji, zato je to tako – pojašnjava najmlađa i bere jednu šta se zacrvenila ka jabuka.
Za nama u dvorište dotrčali i Jelini praunuci, predškolka Stella i osmogodišnji Frane u nogometnin patikama, a obožava trenirati, kaže, “vježba” sada po putićima u vrtlu. Mater će mu posli otrest gaće. Stella kao djevojčica, naravno, nabrala cvića, nosit će ga kući, a prababa je poučava i kako se bere bob. Pričat će o ovome u školi na Spinutu kad im počne nastava.
Štapima se sestre drže samo u ljutoj potribi, bilo bi bolje da ih ni na fotografijama nema, ne daju se Petakuše.
Cijeli članak pročitajte ovdje.
