IGNACIJEV GETSEMANI
Ostavih mač u Montserratu,
a svijet je sa mnom i dalje u ratu.
Odbacih oklop, taj komad lima,
ranjivost moja otkri se svima.
Zanavijek za me svrši se vojna,
procvili duša, samotna, zdvojna.
Je li mi trebala ova ludost –
pustiti naglost, pustiti hudost?
Mrak na Manresu s tišinom pada,
reci mi, Kriste, kamo ću sada.
A Krist mi reče: „Oni su zvani
koji će sa mnom u Getsemani.“
Petar Elez
