AKCIJA ANTIFAŠIST: Sve za sisu!
Nekoliko dana uoči sjednice Sabora odvijao se cjelodnevni telefonski dijalog, pri čemu su korišteni i crveni telefoni zbog straha od Karamarkovih špijunskih trupa.
U toj pripremi sudjelovao je kompletan nevladin revolucionarni sektor, medijski visoki uglednici, ugledni građani, aktivisti, a sve je koordinaralo nekoliko poznatih članova akademske zajednice i lidera lijeve koalicije.
Donosimo najvažnije detalje dogovora i same akcije.
Vesna Pusić: Zorane, jes’ ti pripremio ove svoje?
Milanović: Dragovan to kod nas radi.
Vesna Pusić: Zorane, priprema se teror, kakav Dragovan. Uzmi stvar, teror, teror čovječe.
Milanović: Daj molim te, nemoj ti meni što ću i kako ću.
Vesna Pusić: Ma nemoj. Ti ćeš sam, k’o i za izbore. Dosta sam ja Zorane šutjela, nema više zajebancije, jes’ čuo?
Milanović: ‘Aj bok. Radi što ‘oćeš
Vesna Pusić: Koji balavi kreten, a dat’ ću ja….Ček ček malo, dosta je meni toga momče.
Drugi razgovor:
Vesna Pusić: ‘Alo, ‘alo Zorane.
Zoran Pusić: Smrt fašizmu seko.
Vesna Pusić: Jes’ ti pripremio ove svoje?
Zoran Pusić: Čuj, jesam što se moglo, hladno je neki jauču. Igmanski marš.
Vesna Pusić: A tko to jauče majke ti?
Zoran Pusić: Evo, Bosanac, ne da mu se cijeli dan gore, minus deset je, jebi ga, a on je mekan, uhrrg.
Vesna Pusić: A da mu se ležati i zvati treba ovo, mo’š mi ono. Zorane, zovi i neka se nacrtaju, znaju li oni što nas čeka? Teror čovječe. Teror. Reci budali da će njega prvog onaj Crnoja, ona ustašina, a zna li on kol’ko će love dobit od onoga Hasanbegovića? Dobit će metak u potiljak ja ti kažem, to nas čeka.
Zoran Pusić: Dobro seko. Da zovem ove iz građanske, oni su dosta revolucionarni, koga još?
Vesna Pusić: Zovi pedere, reci im da su mrtvi, ja ću ih osobno strijeljat ako se ne probiju, zovi ovu svoju platformu, kol’ko vas ima ono?
Zoran Pusić: Seko, nije to nešto, nema nas pola čete, a neće ti to vikati, imamo mi one s Filozofskog. Njih koristimo za ulicu, tako to, zna’š.
Vesna Pusić. Dobro što je s Mimom i njenima?
Zoran Pusić: Jebi ga seko, zafrknuli smo je. Šutnuo je Radman, a i oženila se.
Vesna Pusić: Vidi Boga ti, oženila se, a?
Zoran Pusić: Pa je.
Vesna Pusić: Doro braco, dovedi mi te kretene, ‘oću iz svake te udruge po jednog, imaš dva sata.
Zoran Pusić. Dobro seko. Smrt fašizmu.
Razgovor treći:
Dragovan: ‘Ej Kolman, živio.
Igor Kolman: Živio. Što ćemo?
Dragovan: Mene je šef zadužio. Kol’ko ti možeš izvući love?
Kolman: Kakve love? Zašto?
Dragovan: E jebi ga. A tko će ti urlati pred Saborom?
Kolman: Aaaa, kužim. Kol’ko, evo pitat ću šeficu?
Dragovan: Jel ti imaš kontakt s Kregarom, on nam je nekoliko puta pomog’o, dobar je on s onima još s Cvjetnog, dobro bi nam doš’o i onaj sindikalac, onaj Stanić. A kol’ko znam i sa onim navijačima nije loš. Bi li nekako mogli njih malo angažirati?
Kolman: Vi ste bolji s njim. Mogu pitati šeficu. Šefica ne da više s navijačima, bili su jednom pa se ponapijalo i udarilo po ustašluku, zamal’ nisu zadavili pedere.
Dragovan: Uh, jebi ga.
Kolman: Mi držimo na vezi njih desetak, ove oko Zorana, ali neće ti to galamit. Daj vidi možete li nekako do Urše?
Dragovan: Bravo. Glumica je, a čujem da nije odavno imala gažu. Nazvat ću nju i Vilija, nek se rasplače brate mili, a nazvat ću i ove s televizije da je slikaju. Bravo, bravo druže.
Kolman: Reci joj da neće ni lipe, ako ovi dođu. Čuješ li ti da su ovi kandidirali one ustašine Hasanbegovića i onoga Crnoju?
Dragovan: Nemoj zajebavat. Častim čovječe. Eto, to će nama biti, ‘aj zdravo.
Razgovor četvrti:
Vesna Pusić: Miki zdravo.
Milorad Pupovac: Zdravo Vesna.
Vesna Pusić: Jes’ ti nešto pripremio?
Milorad Pupovac: Kako to misliš?
Vesna Pusić: To ti mene zajebaješ, jel’? Ili si se ti već uvalio toj bagri?
Milorad Pupovac: Nisam se ja nigdje uvalio, ali brate što ćete mi vi, reci mi Vesna. Znaš da te volim ko sestru, ali onaj nas je idot sve upropastio, pa sad moram u ustaše. Lako je tebi, ja imam hiljade nejači, gladno, boso, golo, treba to nahraniti.
Vesna Pusić: Nećemo im dati, neće teror, neće. Sve je spremno. Nego, jel ti onaj što piše vani, daj der malo to poguraj, vidiš da imenuju onoga Hasanbegovića, a onaj ustaša prijeti listom izdajnika. Misliš da nećemo oboje završiti na njoj?
Milorad Pupovac: Ja se toga ne bojim, jer mene moja nejač neće proglasiti izdajnikom nikad. Nek ovi govore što hoće. A za ovo vani, javit ću Stevici da malo pogura to u Londonu, neka se malo raspišu. Veliš ta dvojica?
Vesna Pusić: Da čovječe, čisti ustašluk.
Milorad Pupovac: Da zovem Vučića, jebi ga to je ozbiljno.Trebalo bi probuditi Oca Patrijarha?
Razgovor peti:
Kolman: Ej Mima. Treba nam nekoliko ovih vaših pedera, najglasnijih.
Mima Simić: Čula sam, zvala je Borićka. Veli, oni će skupiti nešto, ali najvažnije je one s filozofskog, oni su dobri za galamu.
Kolman: Imaš li ti telefon one Mirt, dobra je ljetos bila protiv ove bagre u Savskoj.
Mima Simić: Imam. Ali to ti je pijano svaki dan, evo, pokušaj. Pokušaj Labrovića, onog perfomera.
Kolman: Bravo Mimice, zlato moje, hvala ti. Idem javit Dragovanu, oni su njega Pupovcu poslali za Božić.
Razgovor šesti:
Dragovan: Fred, ‘ej Fred, reci mi gdje su ti oni, kako se ono zove, e da, onaj Herceg bez noge, što li?
Matić: Kakve noge, ima noge, al’ mu je ponestalo štaka. Nisam ga dugo čuo. Čuj, problem je što taj susjedi mora platit najamninu za štake, pa će pitat lovu. Tražio je ljetos puno.
Dragovan: Kako misliš tražio puno? ‘Oće li on da mu ja spremim miliciju, odma’ ću zvat Ranka. Nego, ne javlja mi se Maras?
Matić: Čuj, nabavite mi negdje štake, on će doći, garantiram. Sinoć mi je Aca rek’o da se Gordanu pogoršalo.
Dragovan: Kako, nije mu opet udarilo na prežderavanje, zabranilo mu je?
Matić: Je, al nije mog’o podni’t tol’ki ustašluk, pa puk’o. Kaže Aca pojeo tri kile prasetine.
Dragovan: Uuuu, majku mu, siroti Gogi. Oko tog Hercega je komplicirano. Imaš koga drugog onak’ dobrog za medije poslati pred Sabor, treba nam što više ljudi.
Matić: Jedino Bojana, ako htjedne.
Dragovan: E, njega, njega. De ti to preuzmi, mali je dobar, jebi ga, njegovo ime je važno
Matić: Šaljem, ‘aj zdravo.
Završne pripreme, četvrtak u gluho doba noći:
Vesna Pusić: Dobro, da vidimo jel’ sve dogovoreno?
Zoran Pusić: Manje više.
Vesna Pusić: ‘Ajd malo šuti braco zove ON. Gospon Vjeran kako ste mi?
Vjeran Zupa: He, he, uuuf, malo, leđa, he, he Vesnice.
Vesna Pusić: Moš ti malo, vidiš ovaj ustašluk, malo Georga, malo Hansa, znam da si dobar, da malo ono, znaš kako je ustaša u EU.
Vjeran Zupa: He, he, aufff, kak ne bi, uuuuuf. Zovem. Da budimo Kraljicu?
Vesna Pusić: Budi, budi, ovo je teror.
Vjeran Zupa: He,he, da teror. Nego, he, he, uuuuf, mali Labrović, čisto, umjetnost, dubina, jeste njega, uuuf?
Vesan Pusić: Dragovan javio mome Kolmanu, završio u bolnici, na ispumpavanju.
Vjeran Zupa: Uuuuh, eh, kuk, hrhr. Kako?
Vesna Pusić: Neki ga primitivci prije nastupa u Rijeci navukli na pivo, popio veli Frljić puno, a onda pred publikom, znaš već. Da ‘prostite piškio, pa sve popio i pao u trans.
Vjeran Zupa: He, he, ufff, to je napišem esej, he, he, cijeli esej, avangardno, pa ću u London, he, he.
Razgovor sedmi:
Milanović: Staziću, jel’ sve spremno za Sabor?
Stazić: Zorane, molim te nemoj mi to – spremno, znaš da me znoj probije. Sve smo. Mare će tresti k’o potres. Vidjet ćeš. Nego, Dragovan.
Milanović: Što s njim?
Stazić: He, he, neće da sjedne gdje sam mu reko. Rek’o mu ja da sjedne u sred klupe i slaže face kad ovaj Orešković okrene glavu.
Milanović: Dobra, tako mene dekoncentrira. Idem mu ja narediti, neka pripremi face, ha, ha, to je genijalno.
Razgovor osmi:
Kregar: Vesna, jesi ti normalna?
Vesna Pusić: Zašto dragi Kregica?
Kregar: Traži ovaj tvoj kreten od mene da mu ove s Filozofskog pošaljem, kaže šefica naredila ‘oću četu. Zna li on da smo ih zajebali zadnji put, ostali smo im dužni deset gajbi Žuje, a ovi Radmanovi kreteni ih nisu htjeli slikati za TV? Pokušaj ti Kapovića, možda on može.
Vesan Pusić: Jesam već. On će preko fejsa, kaže da se on specijalizirao za taj oblik borbe.
Kregar: Vesna pravo ti kažem, ljudi se žale. Svi govore, mi stalno prosvjedujemo, a ona Teršelič i onaj njen klipan Jakovčić samo paradiraju pred teveom. Nije li tako? Svak bi rado na tv, jel tako?
Vesna Pusić: Kregica, oni su pod Londonom, nemrem ništa. Ali, dobro bi nam došli danas, idem zvat.
Akcija kodnog imena „ Sve za sisu“ počela je u devet sati u ranim jutarnjim satima pred Saborom uz koordinirani udar u Saboru, na HTV-u, te na nekoliko mjesta u inozemstvu. Cilj akcije je bio zaštitta antifašizma i europske civilizacije. Nisu uspjeli odbiti navalu ustašluka.
Dan poslije, subota jutro devet sati.
Vesna Pusić: Kolmane, što se Beus ne javlja, jel’ on normalan?
Kolman: Ne znam šefice.
Vesna Pusić: Kako ne znaš, nije li ti to posao?
Kolman: Pa, evo, dobro, ne volim o ljud’ma iza leđa, al’ vi morate znati…
Vesna Pusić: Vidim ja, vidim….
Kolman: On je šefice već noćas, odma kad su ovi otišli k Milanoviću smjenit ga, naš’o neku žnjuru preko Bandića, ode u ustaše.
Vesna Pusić: Mamicu mu njegovu, mal’ Srbin, mal’ Židov, mal’ Njemac. Pa ravno u ustaše, e vidiće on.
Kolman: Nije to sve šefice.
Vesna Pusić: Molim!?
Kolman: Dragovan me zvao maloprije. Veli, evo, iznenadit će Vas to, vjerujet mi, ne znam kako bi rek’o.
Vesna Pusić: Pucaj brate odma’.
Kolman: Ratko je da oprostite nagovorio Milorada da pođu u ustaše i oni, zna on nekog Matu Ustašu, otišli su po kape i ostali materijal. Navodno tamo i Bandić nabavlja.
Vesna Pusić: ( čuo se samo vrisak i psovke)
Izvor ovih stenograma je neprovjeren rashodovani obavještajac kodnoga imena „Krilnik“ i ne možemo biti sigurni u svaku riječ koju pročitate. Zbog toga nismo htjeli objavljivati cijeli materijal, radi zaštite sudionika akcije „Sve za sisu“. Inače vrhunski rashodovani obavještajci, dostavili su nam i precizan plan noćašnjih i jutrošnjih kretnji aktera revolucije. Većina se u jednome trenutku između tri i četiri ujutro uputila u Dubravu u Mate Ustaše po materijale.
Jedino je Zoran Pusić u jedan sat poslije ponoći u tišini s davdesetak suboraca viđen kod Siska. Navodno ih je „Krilnikova“ sisačka ispostava vidjela kako u koloni, jedan po jedan, stupaju prema Brezovici. Obavijest je da je viđeno nešto brkato na čelu kolone, a agent je potvrdio centrali da je iza njega stupao Antonio Šiber, bez kape i razdrljene košulje na minus deset.
Dika i ponos radničke klase, radnih ljudi, građana i nadasve poštene inteligencije.
Ovaj tekst posvećujem njihovoj junačkoj borbi.
Autor: Marko Ljubić/dnevno.hr