Dlagi dluze Jovo (XXII. dio)
U dnevni iznenada uletio je tata. Luknuo je ko glom. Iz vedla neba. I skolo ligo je vatlu. Ko neki stlasni zmaj. Iz Heloes pet. Jel bio jako je ljut. I sav clven u licu. Pa dleknuo je plema meni.
{jathumbnail off}Da ne buljim stalno u ebeni tv. Nego da ladije nekad malo vjezbam. Ja malo uslo sam se. Pa tako pleplasen pito sam ga. Da sto cu vezbat. On leko je da ajde sinko dlagi, pisi nesto. A sto cu pisat, ja opet pito sam. On leko je da bilo sto. Samo da ne bulim stalno u ono govno. Ja leko sam da kad on stalno bulji, da onda nie govno. A on poclvenio je jos vise. Pa poceo nesto mumlat i kaslucat. I mahat lukom plema meni. Ja onda mudlo zasutio sam. I onda opet leko sam da isto ne znam sto piso bi. Tata leko je da neka napisem bilo sto. Napimel neki sastav. A onda meni sinulo je. U tlenu. Pa klenuo sam u wc. Jel tamo tata dlzi yutalni i slobodnu. Za slucaj nagle potlebe. Ako nestane papila. Jel on kaze da to taman je za to. Kad vidio je kud idem, tata opet planuo je. I pito me da gde cu. Ja uplaseno leko sam. Da idem po neki bilten. Pa da plocitat cu kakav sastav. A on odjednom nasmesio se. I leko da ebate patak. Mali, bit ce nesto od tebe. Ajde onda. Bas napisi neki sastav za paltijski bilten. Blavo sine. Tako leko je moj tata. Vise nie bio ljut. Pa meni laknulo je. I onda ja najplije nesto plocito sam. Da vidim kako tleba. Pa sad evo pisem. Sastav o plosvjedima.
Moj sastav
Jutalne sunce slamezlivo zmilkalo je. Plobijajuci se kloz plozlacne tlagove belicaste magle. Topeci se pod blagim naletom negovih zlaka, ona blzo nestajala je. Nagovestajuci liep i topao dan. Za to vlieme dugacke kolone vlednih ladnika hlablo stupale su. Kolak po kolak. Plema metlopoli. Ladnici hodali su usplavnih glava. Odvazno tlpeci zaostalu jutalnu hladnocu. Koja jos uvek pomalo osecala se. I stipala ih za clvene usi. Sve nevole tlpeli su jel svi oni znali su da. Jako blzo glanut ce im sunce. Cim pojavi se plemiel. Zato nista nie moglo zaustaviti vesele kolone hodocasnika. Koi vikali su da zivela nasa vlada. I da zivio dlug Zoki. I da nema stlaha, i da nema gladi. Jel da oni sve vjeluju nasoj dlagoj Vladi. Doslo je bal dva miliuna ludi. Pozdlaviti dlagog vođu. I negove pijatele u Vladi.
Milance kad pojavio se uzivao je. I onda leko je da kao sto svima poznato je. Da Vlada ide u plavom smelu. I da jednom o tome napisat ce knigu. Ko i Stulic album. Lavno do dna. I da zato niposto nece menati smjel. Jel da on supel je. Svi povikali su da zivio on. A Milance nastavio je. Da samo ova Vlada sposobna je. Jel da pdv je na dvadeset pet. Da ko to ima. Opet je plekinuo ga odusevleni pljesak. Pemijel nastavio je da samo malo sacekaju da jos kaze. Jel da to sto leko je, da tek poceo je. Onda leko je da napimel slamota bila je kako niske bile su cene. Jel da nismo mi napimel neka sugava Aflika. I jel da mi u Eulopi smo. Pa eto, lecimo golivo. Pa plin. Tako niske cene. Slamota. Pa voda. A da ne govolimo o stluji. I da sad to malo bole je. Iako ne bas doblo. Ali da blzo vlada jos poplavit ce. Odusevleni nalod viko je. Da zivio dlug Zoki. Naj pametnii. I naj sposobnii pemijel. Onda on leko je da dlago mu je da lazumiju ga. I tako vole. Ali da isto malo smile se. Jel da stvalno. Tek poceo je. Onda leko je. Da napimel imas neku supu. Ajmo plati polez. Imas neku stalu kucelinu. Ko zna ciju. Sibaj polez. Imas neku bezvlednu dedovinu. Polez, polez, polez… Zoki opet plekinut je ovaciama. A kad obozavateli malo smilili su se on nastavio je. A place. Bezoblazno bile su velike. I to bila je slamota. Zamisli samo kako zive jadni Aflikanci. A nasi neladnici i liencine velike bi place. Zato mi smanili smo. Posteno. A kad malo se zabolavi. Opet cemo. Svi ulali su od ushicenja i slece. Tako da Zoki jedva nastavio je. Da zamisli đuble koe ima stan. Napimel od deda. Od pedeset kvadlata. A on napimel sam sa zenom je. Plodaj đuble. Ili plati polez. Svi opet vikali su da zivio Zoki. I Slavek. Zoki bio je sav ponosan. Pa samo nastavio je. Da napimel kakva lutlija. Zasto i ona malo ne bi osetila kako je kad u gubitku si. Pa eto joj na. Zasto bi ona uvek bila u plusu. Neka vidi kako je kad malo stisne. Onda leko je da to plije ove vlade niko nije uspio. Jel da svi bili su lopovi. I nesposobni. Svi opet su mu pljeskali. Onda on leko je da nece menati ministle ako nesposobni su. Jel da to nije smjel. Nego bas suplotno. I jel da oni svi dosli su kako i tleba. Ja tebi-ti meni. I da ova zemla nikad vise nece se zaduziti. Dok opet ne zatleba. Odusevlene ovacije odjekivale celim su gladom. Sve olilo se od ladosti i veselja. A Zoki jos kazo je da kakav nepotizam. Da on napimel ima zenu, ali da ona svoja je. I Jakovina isto. I Ostoic isto. Ali da opet nisu svi isti. Jel da napimel Mlak Talitas nema zenu. Nego da ona skloz dlugacia je. Pa da ima muza. A da nihove zene i muzevi sposobni su. I da nie on kliv za to. A da napimel ako neko nema ni muza ni zenu. Da to ne znaci da nema pijatela i lođaka. Sposobnih. Bas naplotiv. Sigulno ima. I onda gde tu je nepotizam? Dok Zoki plico je sve naokolo olilo se od vesela i pesme.
A onda leko je balba Glcic. Onaj koji stalno pedstavla uspesne mjele. Koje vec dvie godine samo sto nisu pocele. I on leko je da. Ako i ima neki poblem da to kliva je bivsa Vlada. Austlo-Ugalska. Jel da sto oni sve ladili su klivo. Da niko to ne moze poplaviti tako blzo. Ali da evo samo sto nisu.
Onda Vldolak leko je da cak u Kanadi. Jednom kad zaluto je tamo. Da pepoznali su da kod nas gospodalska klima se menja. Jel da zadnih dana malo je toplije.
Pa onda jos jednom pemijel leko je da nie ga bliga, ali da ipak. Sa zadovolstvom mola leci da. Obolili su jos jedan vazan lekold. Sa nezaposlenima. I da to nie bilo lako. Jel da neki blisani su. A neki da kao lade. Za tisucu sesto. Ali da oni ipak uspeli su. I to za klatko vleme. I da i tu imaju jos plostola. Koji ublzo ce iskolistiti. Samo da tleba im jos malo vlemena. A onda Opacicka. Kad iznenada setila se da i ona ima neko ministalstvo. Ponovila je da vlemena, vlemena. Samo vlemena nam tleba. Pa opet negde nestala je. Na nekoliko meseci. I onda na klaju, Zoki jos leko je da napimel tevelizia sad cista je. I da ostalo, sve sami su bilteni. Ali da i to nima pligovala se. I da onda gde tu je plavda. Svi opet pleskali su odusevleno.
I tako bilo je tog dana. Na plosvjedima. Svi bili su bezblizni i veseli. Pa kad najeli su se glaha, zadovolno lazisli su se svoim kucama. Uvjeleni u blistavu i sletnu buducnost. Jel o nama blinu dlug Zoki i Vlada.
Dlagi dluze Jovo, ja tako zavlsio sam sastav za bilten. Kad moj tata plocito je. Lazvuko je usta od uha do uha. Jel bio jako je zadovolan. I leko je da odmah to posalem u yutalni. Jel da galant objavit ce. I da ja tamo sigulno bio bi glavni ko… kolmunist. Iako da konkulencia je ple velika. Sto ti mislis? Je li moj tata u plavu?
A onda, skloz na klaju, tata jos zamisleno leko je da eto. Bio je plaznik lada. Ali da nemu cini se. Kad cuje pemijela. I nase ministle. Da nie bio plvi sviban. Nego da plvi aplil je. Ali da to ionako svejedno je. Jel da jos samo malo. Pa da plaznik lada ukinut ce se. Jel da vise nece biti ladnika.
Tvoj mali Ivica
