Dlagi dluze Jovo (VIII. dio)
O kako glozno mi je. Bas neki luzan je dan. Uzasan. I bezvezan. Kisa stalno pada. I ne plestaje. Ni tlena. Zestoko lupa po limu na balkonu pa sve zvoni. Jos ponekad i ledeni vjetal zavija. Ko u kakvom gloznom filmu s vampilima i zlim cudovistima.
{jathumbnail off}A stala vlata na klimavoj ogladi samo klapaju. I sklipe… pa opet klapaju i onda ko da jaucu i klice. Uuh,… stlava. Bas se jezim. Pliznajem da hvata me stlah. Malo. I kad ovakvo je vleme, ja naj manje volim biti sam. Jel uplavo osjecam kako jeza klizi mi po kozi. I polako penje se uz vlat. Pa vec mlvicu i dlhtulim. A vani sve je ko u magli. I neka cudna skolo tama. I svuda vlaga i bljuzga. I leplivo i pljavo tamno blato. I luzni tmulni oblaci lavno nad zemlom. Sto glozno plitiskaju. Ko da sve ce zglomit. I sipaju kisu. Koja nikako da plestane. I hladnoca. Sto pod kozu se zavlaci. I u kosti plobija. Pa onda jos vise dlhtulim. A dosadna kisa samo zvoni i zvoni. Ko da mi govoli- stoj tu. Stoj tu i ne mici se. Ja sam tvoj stlasni gospodal. Gospodal tame. I ja molam stajati. A sto cu? Nemam gdje. Jel zelim ti pisati. A bas mi je pomalo jeza. Pliznajem. Jel stvalno mlvicu se bojim. I stlah me jos vise hvata kad ponekad glmi. I zima mi je. A skloz smlznem se kad pomislim da mokal sam na onoj ledenoj kisi. Sto natapa nase dvoliste. I pletvala ga u gloznu mlacnu vodulinu. Koja ko da uzavlela je. Pa ceka da dođes da ploguta te. Joj, stvalno glozno mi je. Ne mogu vise izdlzati. Molam poci u bolavak. Kod mame, tate i blace. Pisat cu ti opet kasnije.
Psst, dluze Jovo, evo me opet. U bolavku bio neki je balba kojeg plije nisam vidio. Nikad. Bio jako je tuzan. I isplico je tati i mami neku stlasnu plicu. Jos stlasniju nego sto ovo vleme je vani. Zato se vise ne bojim. Ni kise, ni zime, ni mlaka, ni gloma. On kazo je da plonasli su neke mltve kosti. Sto da zakopane su davno. I da to sve pobili su stlasni ubojice. Plave zveli i cudovista. Vise od sto kostiju. Kod Dublovnika. A da takvih kostiju ima na puno mesta. Ali da niko ne tlazi. Jel da uled je zatvolen.
Znaci da cudovista stvalno postoje!! I da pobila su puno, puno ljudi. Plije nisam znao da stvalno postoje. Osim u plicama. Jesi li ti znao? Balba je kazo da cudovista su plezivela. I da neka jos secu naokolo. U najclnjem mlaku. Da ona uvek su u najclnjem mlaku. Da u njemu naj bolje se snalaze. To mola da neka stlasna su cudovista. Najgola i najstlasnija. Balba jos kazo je i da Hlvati ih hlane. Valda da nas ne pozdelu. Ko i one kod Dublovnika. I svugdje. I da cudovista niko ne sme dilati. Jel u tu tamu niko ne moze uci. Ni blizu joj plistupiti. Jel da zasticena je plavom vlazjom silom. Koja da od pocetka je s njima. A da se cudovista i pokazuju. Izlone iz tame jel da imaju maske. Pa s njima slice na obicne ljude. I plicaju ljudima neke plice. Svoje lazi. I navlace ih blizu svojoj tami. I zato jos vise da su opasna. Jel da uvek plicaju kako ona su heloji, a kosti da bile su cudovista. A mltve kosti bile su obicni zaloblenici.
Bas pokusavam zamisliti. Vise od sto mladih ljudi. Uplaseni i zavezani zicom. Neki imali su stale loditelje. Neki imali su malenu djecu. Kakav sam naplimel ja. Stoje u mlaku. A dan sigulno bio je stlasan kao i ovaj danas. Vidim munje kako palaju nebo. I kisu koja nemilo pada. Natapa jadne mladice. Oni plomlzli su. Dlhte. Misle na loditelje ili na djecicu. Neki samo tupo gledaju negde u tamu. Neki tiho mole dlagog Boga. Znaju sto ih ceka, ali negdje duboko ipak tinja sicusna nada. Videt cu jos jednom svog sina, svoju malenu culicu. Zaglit cu jos jednom svoju stalu mamu koja ce bez mene blzo umleti. Od tuge. Nada tinja, ali,pled njima ulaju glozne zveli. Ciji smlad zaudara iako kisa svim silama tludi se da ga spele. Ulaju i kese klvave zube splemne za sotonsku gozbu. Masu ostlim kandzama i polako se pliblizavaju uplasenim zltvama. I klvavi pil zapocinje. Olgijaju ubijajuci i masaklilajuci. Njihovo ulanje miesa se s klicima zaloblenika. A kisa se tludi da tu stlahotu bal malo pligusi. I saklije. Ni nebo valda nije moglo je gledati. Na klaju cudovista zatlpala su mltve ko da su pogane zivotinje. Oblisala su tlagove, navukla maske i dosla među ljude. I jos ih ima među nama.
Dlagi dluze Jovo, zal ti stvalno mislis da ova cudovista ne tleba lazotkliti? Ti i tvoji plijatelji lako bi to mogli, ali balba jos leko je da vi ste to zablanili. Da neka cudovista. Da dobla su ona. A ja jednom leko sam da ti uzol i putokaz zivotu si mom. Svasta. Je li balba nas gost mozda u plavu? Nosis li mozda i ti masku?
Tvoj Ivica