„Mene kao ministra zapravo ne zanimaju banovićke, viskovići i frljići, tu nema ništa osobno, već brojni nevidljivi kulturnjaci, umjetnici i intelektualci koji stvaraju u živom prostoru hrvatske kulture i nikad ih se ništa ne pita.”

(Zlatko Hasanbegović, Večernji list)

Dragi ministre Hasanbegoviću! Kako je u zadnje vrime postalo popularno pisanje pisama, a ja još ne viđe vidon očinjin žensko koje ne voli pratiti modu, peglat kartice, živcirat ono malo svoje prilipljene muškadije u čemernome životiću, i svašta nešto naopaka činit, upisat ću se i ja na najnoviji popis hrvacke zbiljnosti – popis pisačica i pisača pisama.

Jemasmo najave popisa agresora i najave popisa izdajnika, a kako su Vam u nas te dvi riči iza riči ‘popis’ one o kojima nije ‘kulturno’ pričat nit ih spominjat u pristojnoj komun’kaciji, stavljan se na ovi drugi, al u rubriku ‘izdvojeno’ jerbo se ne želin dopisat ispod dramatičnih apela raznih žena za Vašon smjenom. Naprotiv. Tila bi malo zakukat i zajadit, ma jope, nekako mi se čini da je jadikovka u ovoj zemlji postala niki hibrid između zluradosti i veselja, pa se odričen i grija ženskoga jadikovanja nas paćenica.

Dobra san ja. Provodin uredno građ(evin)anski odgoj, iz kojega san prvi put u životu (!) pročitala kako je dici u školi dobro reć da poštivaju druge, da se međusobno uvažavaju, saslušaju što im neko ima reć. Ima još toga i tizi ‘kompetencija’ nabrojanih skoro za niki novi popis, a ja virujen kako su naši drugovi i drugar’ce koji su ga štancali i naredili nam da to sve lipo moramo ispričat, znali što čine. I unda ja to sve lipo dici ispričan, al na svoju. Oni sve svate. Ka, približin im, el. Mrzin pitanja nakon takizi satova jerbo ih jema milijun. U njima triba dici, koja su se rodila u građanskome društvu, objasnit da su se rodila u njemu. U njima triba dici koja odrastaju u demokraciji, pojasnit što je demokracija. U njima triba dici koja imaju poštene matere i ćaće objasnit što je to poštenje. Nije mi samo jasno kako se niko nije sitija da bismo mogli dici objasnit i da su dica. A ni ona nisu ravnopravna.

Kako in objasnit da sinčić Bože Alića nije nikako zaslužija da se njime koriste u ‘opanjkavanju ćaće’ (zasigurno zato što Vami daje podršku), a ne zato što je dite naučija nešto izgovorit. I moja dica znaju taj pozdrav pa molin pravobranitelj’cu da mi se nacrta na vratima. Čim uvati vrimena. Jerbo to su problematična dica. Izraste to. U Hrvate. Pa oće slušat Thompsona. Pa pita o Domovinskome ratu jerbo mu iz knjiga ništa nije jasno. A ti, majko, objašnjavaj. Pa to triba ličit, majkumumilu! I odma na pripremljen popis metnit. Ali, jope, to je druga i duga priča. Pišen Van, zapravo, da i ja ositin kako je pisat čoviku koji je među ‘ženama od kulture’ (moran vako natipćat jerbo bi kulturnjakinje tribale bit ‘kulturne’ žene, el) posta popularniji od Micka Jaggera pa će još malo za njin letat ceston, trgajuć mu komadić kože, kose, oli ukrast očale. Straj me za Vas, ministre, ozbiljno Vam kažen.

Ne znate vi kako je to kad se u jednoj ženi iskomeša sto uloga koje je glumila u životiću pa jedna izbije. More bit, rećemo, baš ona koja je na pozornici glumila histeričnu raspušćen’cu. Tribate se pazit. Navali to noktiman, zubima, bacaka se ko na pozornici, i sad se ti iskobeljaj iz toga dok se ne uživi u drugu ulogu. Mislin kako agresivna ženska perca smatraju kako će njihovin nestankon, nestat kulture, a ministre? Predlažen Van nabavit one injekcije za uspavljivanje bisnih pasa. Štrc! I etogac. Ne će ni primijetit, a dok su omamljene, Vi – biž! Nema tu druge. Nađe Vas to digod se krećete. Piše to pusta pisma i šalje rodbinskin i političkin vezan u razne medije. Užasnute su i boje se kako će Vašim dolaskom svi možđani napori takizi bit reciklirani. Ne će smit mislit. Ne će smit pojist ručak bez molitve. Skinit će (morat će!) Titu zamotane ruke i Luxa sa slije na zidu! Ejjjj! Još se drznu u pisamcima blasfemično završit porfirijevsku litaniju kako ‘ne će dalje u pismu jerbo Vi to siguno ne razumite i prekomplicirano je’?!? Ja mislin da biste im svima tribali isto odgovorit.

Vako ‘ Ja vas, dražesna drugar’ce – ne razumin. Lipi pozdrav, Zlatkić.’ Morete i smajlić stavit iz toga, oni sa iskešenin zubićima da bude svatljivo. One će razumit da ste fejsbuk čovik, a to se traži.I obavezno ‘Zlatkić’ jerbo podsića na Zokića i njegove poturice i zlatnu špinu ispod Platforme(112?) koja će se uskoro, Bože budi na pomoći, pomalako začepljivat. I iz nje ne će curit zla naftusina ka dosad. More bit da te tete vole pijandure jerbo – kuš u kulturnjake ako nisi pijančina, e? To je moderno, ujevićevsko-boemski, i blisko svim stereotipima ‘slobodna izričaja’. Doduše, mnoge kulturne ostvaraje moga si samo mrtav pijan oli napušen gledat, kažu mi ovi koji su bliže zagrebačkoga oltarića. I drugarskih izdašnih kesa.

Čitan ja tako ta njihova pisma i mislin se, a majko mila, oli se žensko more nako javno izrazit? Nako navaljivat na čovika kojega tvrde kako ne poznaju, al on poznaje sviju. E pa tako je sa svakin čovikon koji zna svoj posa. Što se ima ko pačat u Vas? Vaš je posa pačat se u njizi. Lipo, kako ste i krenili. Od prvoga dana. I što se oni više pačaju u Vas, to mi više o njima znademo, a manje o Vama, šesni naš ministre. A njijove ‘šupke’ i ‘šupčiće’ (Nina Violić je za neupućene nazvala Hrvatsku ‘šupkom’) u kojem se i nesritna Urša, koja nije mogla pristat plakat pišući pismo u muci i jadu i čemeru što Vi dolazite, našla, i nikako se iskobeljat bez dobre naplate, pustimo proktolozima. U nas za njih vaik jema posla. A štoš. Nekom suze, meni osmih, iako sa šoldima iz prijadnog portfelja naminjenoga kulturi, neman ništa. Al za razliku od pisačica pisama, prodavačica krokodilskih suza i naguzno razguznih mina, s elementarnom kulturom, iman. I nisan pisala pismo onima koji mi se ne sviđaju.

U Hrvackoj nema problema. S kulturom. Sva se unekulturila tako da ćete jemat puno posla i umisto čepova u guzama, trećerazrednih filmova koji uglavnom reklamiraju lažni i isprazni suživot, poezije voditelja nedjiljnih šou programa u dvi ure, morat nešto načinit! Ne moš više živit od ‘duhovitosti’ koja se svodi na ismijavanje onoga čemu se niko normalan ne smije. Jemate u toj nekulturi svega – ekranizacije nikih Veseljača-sapunjara, financiranja novinarsko istraživačkih radova na temu 50 nijansi sive i sprezu s dokturima, predstava Rade Šerbedžije u kojima glumataju novosadski glumci, i koje se prodaju pod vrnuharavne intelektualne proizvode ‘must have’, a dodajen i (spon)Zoranov(inarsk)a društvanca koja Vas žele maknit prije nego uopće sidnete u užegli stolac kulturnjaka na kojem se izminilo guzičetina i sisača da im broja ne znaš, koje miriši na lošu brlju i žderanje torta u obliku falusa, a sve u cilju nikih njima znanih ‘avangardno antifašističkih’ ideja. Priležničkih klanova jema koliko oćete, a kad se njima dodaju oni rodbinsko-prikodrinski, dobijte ekluzivni antifašistički malj u zdrav mozak.

Sve to lipo triba potirat na tržište. Ako more hrvacki obrtnik živit pod sto kredita da dade bidnu radniku plaću i sebi osigura životić, ko kaže da se naši kulturnjaci (ne ovi zanemareni i neuočeni ili odbačeni, vengo ovi koji su si uzeli ekskluzivno pravo ‘predstavljača kulture’ na toliko dugo vrimena da su dosadili i Bogu i đavlu više) ne mogu ponašat avangardno-šekspirijanski i otvorit, rećemo, na Dolcu, teatar. Usrid srice pijace. Malo mašte, i etogac! Da vidimo je li bit u glumi (bez šoldi) il glumatanju (za naše šolde)?!? Šeširić sa strane, pa ko ubaci! Antisloboda i antinacionalnost, antidemokracija i antikulturalizam, to je nasliđe, dragi naš ministre, na koje morate pričepit koliko god morete jerbo nikome ne smeta Porfirije, niko se ne osvrće na jugofašističko divljarenje nike Radničke fronte koja fejsbuči i poziva na mentalno silovanje prosvjedima u strahu od demonizacije onoga što je demonsko samo po sebi – veličanje izopačenih vridnosti koje je cili svit osudija.

Toliko cvileža za istinom kad se priča o žrtvama hrvackih jama i dičjim pletenicama ili niku barem malecku težnju da se tzv. civilno društvo (kojega đavla i to spominju stalno, oli smo mi u ‘vojnom društvu’?) obračuna s tim jezovitim duhovima koji svako toliko, pušteni iz boca i bočica, vape za istinom, nikad nisan čula. Eto. Niti jednu jedincatu pristojnu i suvislu kritiku na Vaše imenovanje, dragi ministre, moje oči nisu pročitale. Niti jednu. Svaka vrvi mržnjom i osudom unaprid. Što ni u jednoj civiliziranoj zemlji ne bi prošlo. Al prolazi u ‘građanskoj’. Četiri godine je tribalo Zbljuvalnom listu da se ispriča Thompsonu za laž (onih petsto tisuća kuna). Laž lajanu i naplaćenu od komunjara zlatom. Jesu li na to reagirali ‘ljudi od kulture’?

Vi ste doktur povisti, i ne dajte, molin Vas, ‘ljudima od (ne)kulture da Vas ometu u bilo čemu što radite. Vrime je da na to misto dođe čovik koji će dolazit na posa, a ne se triznit svako jutro po zagrebačkin kafićima i davat ljudima štofa za salonske priče. Ali koje, vidi vraga, nikad ne izlaze i nisu išle u javnost?!? Za razliku od njih, ljudi koji jemaju mozga, ako im i smeta Vaš svjetonazor, šutit će sto dana. Uglavnon, lipi naš i šesni ministre Hasanbegoviću, mislin kako ne triban na kraju napisat kako svako biće koje živi u strahu zbog počinjenih zlodjela, udre tamo di ga češe. Pa od Vas očekuje u najmanju ruku da budete pcikijatar.

Nek lipo pišu Boži. Odgovorit će svakomen. Etogac! A Vi se lipo ne ponašajte ko ostali članovi nove Vlade u nikom nesvatljivon strahu što će reć komunjarama i njihovin novinarčićima čin zinu prid kamere. Nisan znala kako more postojat strah da bi te fašistički antifašist moga proglasit fašiston? A ja, ka prava kamenjarka, ne razumin ni koga se to triba u svojoj zemlji (još s trona, s punom legitimnošću izabrani) bojat?!? Luzera koji svojin članovima prite ako se kanidiraju za šefa stranke? Moš mislit!

Etogac, jema ovdi malo jadikovke, vidin sad kad prilićen pisaniju, ali sve je vako kako van pišen i nikako drukčije! Ako me nima drugi tjedan, uzelo mi kompjutor na tri dana (koncesijski!), a odgovor na pisamce morete kodno ostavit u Modroj lasti ka pitanje Lastanu. Svatit ću. Ipak ste Vi ministar. I sasvim ste mi jasni. Dosad. Da mi odgovori nika od spomenutih pisačica, ne znan bi li svatila. Ipak je to prikomplicirano, ka i sve što je ‘pripametno’ u naših antifa ‘opšte prakse’, e. Samo je režija jednostavna. Ka i copy/paste tehnika. Na oko 53 iljade načina.’ Registrovanih’. Smrt fašističkon antifašizmu! Liam shi!

M. Pavić, Hrvatski tjednik

Share on Facebook

Post on X

Follow us

Save