NIVES ŠTAMBUK: Razapni idro
RAZAPNI IDRO
Ima nikih dan kad je posve teško
pa ne znadeš ni sam ni di si ni ko si.
Ti razapni idro,
pusti, nek te nosi.
Ima višja sila od nejakih ruk,
olujnega vitra i pritećih zmaji.
Ima niko jači ko te nosi moren,
koji i neveri more reć: “Fermaji”.
Sad kad se činiš ostavjen i bidan,
znaj da storja tvoja vrtila se i pri.
Utabani to su od davnine puti,
makar svako od nas svoje more bije.
Neće ti bit pravo, ne pitaj se zašto.
S viron drži timun, nek’ te vitar nosi.
Bog na nebu zna te,
za te kaže: “Moj si”.
Izronit će zoron orizonti novi,
a košmar i dramu reštije će skriti.
Onda se pokloni i reci Mu “Fala”,
baš ka da je tako sve moralo biti.
Nives Štambuk