Foto: Facebook

Moja baba je znala kupit Slobodnu Dalmaciju
Onu što se kadikad kupovala u vrime Juge
Čitala se uvik odozada
Ni’ko nikad nije viđen kako je čita sprida
Odozada
Red crne kronike
Red osmrtnica
Ajmo vidit ‘ko je umro
To je mojoj babi bilo glavno
Brigalo se nje za svicku i našu politiku
Pošto nafta?
Di se puškara?
Nije se nje brigalo
Nisu nju tangirale bilaterale
A ni nesvrstani pokret
Ona je pratila samo sprovode
Jerbo smo mi svit koji sprovode ne propušća
Ako si na bilo koji način drža’ do nekoga čovika
Red je bijo otić’ žalovat mu se u smrtnome slučaju
Baba bi rekla
– Sotin i’ poštivaš
Sotin što do njijova mrca držiš
Red je ispratit’ ga sprovodon i misu platit’
To za misu često nan zamiraju
A zamiraju oni koji ne razumu kako se gleda dati zeru više
Da se ljudi u tugi ne miru
Da se u žalosti ne mislu oće li u dug upast’
Ae
A najbolje si u Slobodnoj moga’ vidit ‘ko je umro i kad ga kopaju u greb

Danas Slobodanku malo ‘ko kupuje
Nije to samo zbog moderni’ vrimena
Ni čut
Slobodanka diše drugovačije od onoga kako mislu obični, ruralni Hrvati i Katoliki
Ona ji samo nasikira
K’o rećemo i HRT
Slobodanki je najdraže kad nadje kakvog čovika u nekakvome sporu s našon Crkvon
To najvolu
Šta je njima danima bubat samo o tomer
A katolik zna kudan to iđe i poradi čega
Isto k’o što Slobodanka nađe i ženu od tri stotine kila i tele su svi glave
I kumpir u obliku Afrike
I baš prid svaku sezonu kupanja nađe vidijoca kojemu se ukaza morski pas negdi okolo Omiša
E
Isto onako k’o što su našli lolu iz Imockoga da za nji’ piše
Jesu
I lipo ime našoj loli
Pravo naše
Antiša
Srce ti k’o bukara kad ga čuješ
Al’ ne bi on nijanci nogon u Slobodanku kročijo da mu nije najdraže udarat po našin svetinjan i po Hrvatin
On, naša dika
A najvoli tuć’ po Crkvi i braniteljin
Voli se narugat u lombrozovskon điru nego li marendat i ručat
Da naš Antiša stotinama godina piše neš u njega nikad nać lipe riči za Domovinski rat i Hrvackoga branitelja
On samo sidi u busu škrabutine
I čeka
Čeka na šta bi se zakačijo pa se zeru naruga
Ne fali nikad Hrvackoga branitelja
Jerbo je on u toj temi rećemo k’o u nekome sukobu interesa
Nije da on ne fali što se nema šta pofalit’
To je jasno k’o dan
Nego
Ne mere nikako bivši pitomac JNA falit branitelja HV-a
Nikako
To ne iđe
Vojni sukob interesa
Niki dan se u Saboru lipo moglo čut ogorčenog Culeja kako se pita za koga je on krvave gaće nosijo po Velebitu
Pita se čovik s punin pravon
Razočaran se pita
Onako kako se pita slične stvari manje, više svaki branitelj kad se zeru okrene okolo sebe
I unda se kao mali od Culeja falijo po fejsu kako mu ćaća ima veliku plaću
Pa se digla Indeks konjica na njega
A to je veeeeeeeliko iznenađenje
Di bi Indeks na dite branitelja ?
‘Oće li mačka mlika?
Indeks konjica okon, naš Antiša skokon
Taće
Ne mere to razumit naš Antiša
Ne zna Antiša šta je inat diteta Hrvackoga branitelja
Šta je inat pogaženoga diteta poradi ćaće svoga
Onoga diteta koje i samo
Nosi u srcu rat
Uvik mu prid očiman
Jerbo dite gleda i kroza oči ćaće svoga
Brata svoga
Rodijaka svoga
Obilježilo dite jadon velikin
A nije dite svoj jad – kapitaliziralo
Tu rič – kapitalizirat’
volu svi oni koji nemaju ćaću koji je nosa’ krvave gaće
Oni koji imaju tak’oga ćaću znaju
Kako se ljubav ne kapitalizira
I kako kap znoja ni’ko platit’ ne mere a di ćeš platit kap krvi
Svako dite i danas živi rat ako mu ga je ćaća živijo devedeseti’
Živi ga
A ni’ko mu ptsp ne prizna
Kad mu ćaću branitelja dirneš dite je k’o vuk
Nema tu zastare
Nema amnestije
Rane uvik vriške
Jučer je tomu ditetu bila devedeset i neka i padaju mu granate
A banda dezerterska samo gleda kako bi ga isprovocirala
Na stotine načina
Pa kad dite metneš prid zid
Dite nema šta
Ne zna ono proračunato i ladno
Ne zna mudro
Inat mu nareste do neba
Pa se kroza suze fali svojin ćaćon i njegovon plaćon i ujda sve okolo sebe
Sve ujda
U nuždi krajnjoj

Ne razumi to naš Antiša
On ćaću toga diteta zove bravaron
Ruga mu se školi
On se ruga
Školovani čovik se ruga tuđoj školi
Deset puta piše kako je Culej bravar
E
Triba naglasit’ svoju mržnju i frustraciju
Školovane ljude baš toka rugat se nečijemu ditetu i nečijoj školi
Školovan čovik pa u kolumne meće statuse s fejsa diteta koje nije javna osoba
Sotin se nosa jedan – nagrađivani pisac?
Pisac?
Ma, ‘ko si ti Antiša ?
– Sidi rugo na srid puta
Su svakin se ruga
A svi se su njin rugaju – lipo kaže naša stara
Busaš se u prikopametna prsa
A bijo si pitomac JNA!
Eto, šta si
To ti strši u životopisu
Bijo si i osta
Titin pitomac
Ajde, valja pravo reć, bar si dosljedan
Za iste radiš, za iste pišeš
Istima služiš
Cili svoj prikoviše školovani život
Smeta te vika i galama branitelja
Kažeš da ti je dosta galame ti – ratnika
Tebi su to – ratnici?
Jasno
Nuder
Ratnik i branitelj nisu sinonimi
Ratnik se zna zaigrat i po tuđemu
Eeeeeeeee, znaš ti to dobro
Zato tebi neće rič branitelj priko usta
Neda joj se nikako
Ovako, neka je umrs
Ti bi Antiša kao rada
Drugačiju Hrvacku
Ne svidja ti se šta su branitelji u znoju i krvi stvorili i obranili
Baš nikako nan nisi zadovoljan
To ti virujen
Ne razumin samo ‘ko je tebe postavijo za glasnogovornika ljudi koji su otišli iz moje Domovine?
Po kojin kriterijima tebi pada na pamet kako si baš ti njijov glas?
Ne razumiš ti nikako
Hrvacki branitelj nije moga’ stvorit’ državu po tvojoj miri
Državu u kojoj bi tebi bilo ugodnije živit’
Jerbo
Hrvacki branitelj je iša’ branit’ Hrvacku
Nije moga stvoriti i obraniti onu
Tvoju državu
Onoga tvoga pokonjega bravara kojemu si i nakon njegove smrti bijo t’liko odan
Da si mu tijo i mrtvome služiti i pušku dužiti
Nego
Okani se gatanja Antiša
Nije ti oni tvoj šešir
Caklena kugla za gatanja
Pa da znaš sve
Ne znaš ti Antiša šta o krvavin gaćama misli neka naša lola u Frankfurtu ili Kopenhagenu
Šta ti znaš šta dijaspora misli!?
Šta misli sirotinja koja seli
Tebi će kazat?
Tebi?
Pa ti ne razumiš ni šta mislu ljudi u Imockome
Šta mislu o rećemo Antiši školovanome koji napiše knjigu u kojoj izruga pratre, branitelje i Domovinski rat. Redon.
Na veliku radost svi’ du’ovni’ pitomaca pokonjeg bravara
Nego
Roni ti krokodilske suze u Slobodanki
Nada mojon Domovinon
To te idje
Da isplačeš novo imocko jezero
Malo je
Jerbo
Znaš, onaj bravar kojemu se ti rugaš
A koji je meni Hrvacki branitelj
Krvavin je gaćama
Da’ sebe za druge kad je gorilo
Unda kad je nosa tak’e gaće on nije moga’ znat’ ‘oće li priživit’
A di bi zna štogod drugo
Nije zna’
Ni kako će dobit’ rat
Ni kako će sidit’ u Saboru
Nije zna’
Nije zna’ dok je krvave gaće nosa’
To ste znali svi vi školovani
brez krvavi gaća
Vi što sidite u busu škrabutine
I čekate
Za narugat se

*Kolumnistica Naroda, Barbara Jonjić, koja piše na ikavici, diplomirana je pravnica i mama četvero djece s kojima sama živi u Imotskom dok suprug zarađuje za obitelji radeći u Njemačkoj.

Izvor: narod.hr

Share on Facebook

Post on X

Follow us

Save